Moj deka je ziveo sam posle bakine smrti. Sve je sam obavljao, naravno uz nasu malu pomoc oko odrzavanja i ponekad vecih nabavki. Dolazili smo cesto kod njega a i on kod nas. Ja sam jako vezana za njega, jer sam bukvalno odrastala uz njega i baku, posto su roditelji cesto bili odsutni zbog posla. Ali deka je vremenom poceo da poboljeva, a mi zbog obaveza nismo uvek mogli da mu pomognemo oko poslova. Tako da smo odlucili, naravno uz njegovu saglasnost da ide u Dom za stare Vila Višnjica, koji je jako moderno opremljen i koji pruza odlicnu negu.To je dom koji je napravljen po svetskim standardima. Deki je u pocetku bilo tesko, ali je vremenom nasao drustvo u domu, a i mi smo se trudili da cesto dolazimo u posetu. Bilo nam je lakse, jer se deka adaptirao, a i nama, jer smo znali da je u sigurnim rukama, iskusnog osoblja, koje adekvatno brine o njemu.